Zaborav nije uvek demencija – kada je zaborav normalan, a kada razlog za brigu?
Svakoj osobi, u različitom životnom dobu, se ponekad desi da zaboravi sitnice u toku dana – gde su ostavljeni ključevi, telefon ili nečije ime prilikom upoznavanja. Takvi sitni zaboravi su prirodan deo života i javljaju se češće kako starimo. Međutim, kako naši bližnji odmiču u poznije godine, često se javlja zabrinutost: da li je u pitanju običan zaborav ili znak ozbiljnijih kognitivnih promena, poput demencije? Razumevanje razlike može pomoći porodicama da bolje podrže svoje starije članove i pravovremeno reaguju kada je potrebno.
Normalni zaboravi kod starijih osoba
Zdrav mozak u starijem dobu i dalje funkcioniše dobro, ali se ponekad javljaju „prolazni zaboravi“. Evo nekoliko primera:
- Povremeno zaboravljanje imena osobe ili događaja, kojih se kasnije setimo.
- Zaboravljanje gde smo ostavili stvari, koje obično pronađemo uz malo traganja.
- Povremeno zaboravljanje termina ili reči, ali to ne ometa svakodnevni život.
Ovi zaboravi su prirodni i ne utiču značajno na sposobnost samostalnog funkcionisanja. Mozak u starijem dobu i dalje može učiti, donositi odluke i uživati u životu, samo se obnavljanje informacija ponekad sporije događa.
Kada zaborav može biti znak problema
Postoje situacije kada zaborav prelazi granicu normalnog i može ukazivati na ozbiljnije kognitivne promene. Porodice treba da obrate pažnju na sledeće simptome:
- Često zaboravljanje važnih događaja ili informacija, koje imaju posledice u svakodnevnom životu.
- Teškoće u praćenju jednostavnih uputstava ili organizovanju dnevnih aktivnosti.
- Gubljenje u poznatom okruženju ili zaboravljanje putanje do uobičajenih mesta.
- Promene ličnosti, zbunjenost, nerazumljiva odluka ili poteškoće u donošenju odluka.
Ako primetite ove simptome, važno je posetiti lekara, gerijatra ili neurologa, kako bi se obavila detaljna procena i, po potrebi, započelo dalje praćenje i terapija.
Kako podržati starije osobe kod normalnog zaboravljanja
Čak i kada je reč o normalnom zaboravljanju, postoje jednostavni načini da se život učini lakšim i da se očuva mentalna vitalnost:
- Rutina i organizacija: vođenje dnevnika, planiranje obaveza i postavljanje podsetnika pomažu da se zaborav umanji.
- Mentalne aktivnosti: čitanje, slagalice, društvene igre ili učenje novih veština podstiču moždanu aktivnost.
- Fizička aktivnost: šetnje, vežbe za ravnotežu i blagi aerobik pozitivno utiču na cirkulaciju i rad mozga.
- Društvena povezanost: razgovor, druženje i zajedničke aktivnosti smanjuju stres i pomažu pamćenju.
- Zdrav san i ishrana: redovno spavanje i ishrana bogata voćem, povrćem i omega-3 masnim kiselinama podržavaju zdravlje mozga.
Zaborav je bez sumnje prirodan deo starenja i ne znači automatski da je posredi demencija. Ipak, praćenje promena u pamćenju i ponašanju ključno je za pravovremeno prepoznavanje ozbiljnijih problema. Edukacija porodice, podrška i empatija pomažu starijim osobama da zadrže nezavisnost, kvalitet života i svakodnevnu sigurnost.
U domu za stare Nana, naš cilj je da korisnicima pružimo podršku i pažnju koja im omogućava da zadrže mentalnu agilnost, uživaju u svakom danu i budu u sigurnom i podsticajnom okruženju. Pravovremena reakcija i saradnja sa stručnjacima mogu napraviti veliku razliku – za mir i sigurnost vaših najmilijih.
Više o našim uslugama pogledajte ovde.